Sigurno imate računar kod kuće ali da li znate koja su osnovna svojstva računara.
Osnovna svojstva računara dijele se na brzina procesora, kapacitet radnog rezervoara, kapacitet tvrdog diska i brzina prijenosa podataka.
Sve komponente računara rade zajedno i komuniciraju jedna s drugom, a time upravlja operativni sistem.
Brzina procesora
Operacije u procesoru se izvode sekvencijalno, odnosno jedna za drugom. Brzina procesora zavisi od broja operacija koje aritmetičko-logička jedinica može izvršiti u jednom ciklusu.
Radni takt procesora
Radni takt procesora je izražen u hercima (Hz) ili većim jedinicama kao što su megaherci (MHz) ili gigaherci (GHz).
| Radni takt procesora | |
| 1 Hz0 | 1 jedna operacija u sekundi |
| 1 KHz | 1000 Hz |
| 1 MHz | 1 000 KHz = 1 000 000 Hz |
| 1 GHz | 1 000 MHz= 1 000 000 000 Hz |
Unutrašnja struktura procesora
Brzina dodatno ovisi o unutrašnjoj strukturi procesora i broju bitova koje procesor može obraditi u jednom ciklusu. Moderni procesori mogu istovremeno obraditi 32 ili 64 bita.
Broj procesorskih jezgara
Brzina procesora se može povećati i dodavanjem procesorskih jezgara koje samostalno obrađuju podatke i na taj način ubrzavaju procesor.
Današnji računari obično imaju procesore s dva jezgra (Dual Core) ili četverojezgrene procesore (Quad Core).
Keš memorija
Brzina pristupa podacima je takođe važna za brzinu procesora. Procesor obrađuje podatke mnogo brže nego što ih preuzima iz RAM memorije.
Stoga se podaci za obradu ili često korišteni podaci stavljaju u keš memoriju procesora (eng. Skladiste) koji je mnogo brži od RAM kontejnera.
Kako saznati brzinu procesora
Pomoću dijaloškog okvira možemo saznati brzinu i mnoge druge podatke o računaru Sistem do kojih dolazimo klikom na ikonu Moj računar -> kartica Svojstva.
Kapacitet radnog kontejnera – RAM
Tokom rada, računar trajno ili privremeno pamti ogromnu količinu podataka. Procesor obrađuje podatke radnog rezervoara, koji je mnogo brži od pomoćnih rezervoara.
Što je veća količina podataka koja se može uskladištiti u radnom kontejneru tokom rada, računar će brže raditi.
Bitna je i brzina rada pomoćnog kontejnera, jer se podaci iz njega učitavaju u radni kontejner. Današnji računari imaju kapacitet skladištenja od preko jednog GB (gigabajta).
| Vrsta radne memorije | Interna brzina (MHz) | Brzina sabirnice (MHz) | Prefetch |
| DDR I | 133-200 | 133-200 | 2n |
| DDR II | 133-200 | 266-400 | 4n |
| DDR III | 133-200 | 533-800 | 8n |
| DDR IV | 133-200 | 1066-1600 | 8n |
Kapacitet osnovne pomoćne memorije hard diska
Noviji aplikativni programi često zauzimaju nekoliko stotina megabajta (MB). Zbog toga je neizbežno da računar ima čvrsti disk velikog kapaciteta.
Današnji računari imaju kapacitet od stotine GB, čak i nekoliko terabajta – TB. Na jednom računaru može biti instalirano više tvrdih diskova.
SSD (Solid State Drive) diskovi, koji su mnogo brži od klasičnih mehaničkih tvrdih diskova, postaju sve popularniji i pristupačniji.
Danas se SSD diskovi sve više koriste kao glavni sistemski disk na kojem se nalaze programi koje koristimo. SSD diskovi imaju vrlo malu brzinu pristupa podacima jer nemaju mehaničke dijelove, sastoje se samo od memorijskih ćelija koje mogu trajno pohranjivati podatke.
Kako saznati kapacitet tvrdog diska
Kliknemo na dugme Počnia zatim na opciju Kompjuter.
Brzina prijenosa podataka
U računaru se podaci razmjenjuju između pojedinih dijelova sistema velikom brzinom.
Ako je grafički podsistem, sa grafičkom karticom, preslab i nema dovoljnu brzinu, računar će raditi veoma sporo, bez obzira na to što su mu ostale komponente možda vrhunskog kvaliteta.
Iz tog razloga, sve kompjuterske komponente moraju biti visokog kvaliteta i, što je jednako važno, međusobno kompatibilne. Brzinu procesora treba uskladiti sa brzinom RAM-a i matične ploče.
Komunikacija između dva računara putem interneta ili lokalne mreže mjeri se u bitovima u sekundi b/s ili bps, a možemo je mjeriti i u većoj mjeri samo megabitima u sekundi Mb/s ili Mbps. oblakznanja.com